Uhvatih je negde u želucu
okrenuo se i zaboleo
poražen činjenicom da ona postoji.
Htela je napolje.
Protrča kroz jednjak i ždrelo
čineći me bolno nepodnošljivom za okolinu.
Morala sam biti sama.
Plakala sam o njoj
Kašljala i brbljala
najrazličitije stvari
nadajući se da neće izleteti.
Bije se sa mojim unutrašnjim organima
krvarim suze i ne dam se
držim je u sebi.
Nemoj.
Beži.
Došla je do prstiju
do mog dnevnika
i razlila se po mom jastuku.
Mrzela sam je
i ona je mrzela mene.
Govorila sam joj:
zgrabiću te
uništiti
pocepati.
Samo je hranila mržnja.
Sada mi stoji u očima
srcu, kosi, osmehu,
i između zuba.
Progutala me je celu.
Mene više nema.
Ostala je samo ona
mračna i moćna
gospođa Tajna.