Tri je sata.
Ja sam se spakovala
sve osim šminke
kozmetike
fena
cipela
gledam u oblake
i čekam da krene iz njih.
Neprijateljski se sive
a dobro znaju
sinoć sam lepo rekla
ne želim da avion prolazi
kroz centar oluje
ne kada on prvi put
baš sa mnom
seda u njega.
Sada je tri i petnaest
nisam se okupala
sedim u gaćama na ugaonom dvosedu
plavim Snupi gaćama
koje mi je mama kupila
mislim na nju
i žao mi je što ne razgovaramo.
Celo jutro lutam po stanu
što bi tata rekao
,,kao golub gaćan''
ubacujem stvar po stvar.
Polako.
Deset dana
dvesta četrdeset sati sa njim
bez pauze
bez prestanka
u moru
na ležaljci
u restoranima
na šetalištu
u krevetu.
Piramide, sfinga, Nil i kamile.
Odlazak.
''Da mi je samo'',
što kaže najbolja drugarica,
,,da umočim guzicu u more''
pa da napišem jedno izvini
mama ja te volim
i neću da se svađamo
pismo iz Egipta.
0 коментара