Prazni za one koji nas vole
one koji bi trebalo da nas inspirišu.
Sreća ćuti.
Drski smo
mračni
daleki.
Otvoreni za iste takve
naše muze
nedostupne
nečije.
Gutamo alkohol da ispljunemo poeziju.
Mrzimo sebe. Volimo njih.
Ljudi se oduševljavaju
paklu koji nas proždire
i koji iskrvarimo na papir.
Vole naše rane.
Bolje su kad su dublje.
Naša terapija
otvorena za svet
javne tajne.
Privatnost u metaforama
jecaji među rečima
zamršenost
komplikovanost
izdaja
pretvori se u pesmu.
Vredi svake suze
svakog parčeta izlomljene nade
ako izmamljuje osmeh.
Cena umetnosti.
Lepota boli.