i nikad nisam bila tu.

Na tvom sivom kauču sa plišanim jastucima.

U sobi iznenađujuće većoj od moje

između šarenih zidova

sedeći na belom tepihu

diveći se slikovnicama iz detinjstva

čitajući.
Na tvojoj omiljenoj stolici

u trpezariji

jedući žu-žu

dok praviš presladak sirup od maline

u zarđaloj kadi sa lavljim šapama

na teget krevetu grleći ti plišanog psa

prosipajući sok po tastaturi

izvinjavajući se

nikad nisam videla stan

šunjala se ispod zgrade, kroz park

nikada se zapetljala na niskom drvenom pragu ispred vrata spavaće sobe tvojih roditelja.

Nikada nisam bila na tebi.

Mi smo se mimoišli.

Ne poznajemo se

nikada nisam

brbljala

tražila te

mirisala na breskvu

raspravljala se

prevrtala očima na tvoj sarkazam

i nikada se nismo posvađali.