Četvrtak se oseća
isto kao nedelja
kada ležiš, pišeš, i dalje ležiš,
i odlučiš ne izaći
na martovsku mećavu.
Riba ima ukus
sasvim isti kao zabranjeni šećeri
tek onda kada
odlučiš ništa ne jesti.
Danas brojim.
Očekuje me
dvadesetak hiljada suza
dosta anksioznih napada
pedeset snežnih martova
i mnogo više
neravnoteža i fantastičnosti u životu.
Pišem da se odbranim od svake suze
koja je danas ostala tajna.
Četvrtak je smiren i dobar
jer možemo pričati prstima
čak i kada dan poezije
navodno prođe.
Dan za gubljenje pojma o vremenu
zbog par još uvek praznih stranica.
Osećanja, osećanja, osećanja...
Toliko toga napisanog o tome.
A džabe.
Sve može stati u smeh
i moj svrab od tvojih brkova
prilikom poljubaca u nos.
Svaki dan je dan poezije.
Svaki minut, sat i pokret.
Pažljivo biranje reči i pogleda.
Svaki četvrtak je isti
kao i sreda.
Svaka sreda
ista je nedelja.
Očekuje nas
dve hiljade i šeststo četvrtaka
panike, anksioznosti, sreće, tuge.
Svrabovi od brkova.
Mnogo više od dve hiljade i šeststo poljubaca.
Mnogo dana poezije.
I mnogo života.
