Mislim da sam neverovatno sjebana
Jer želim milion različitih stvari
koje se ne poklapaju
I nikad i neće moći.
S jedne strane, da ne budem sama.
Nikako i nikada.
A onda samo hoću
Da napravim pauzu
Da pobegnem
Odmorim mozak
Ne javim se tebi, nikome, nikad.
Igram žmurke sa svima vama
Da me niko nikada ne nađe.



Kontradiktornost
To je moja najveća mana.
U isto vreme sam kao nešto srećna
I osećam taj najgori mogući bol
nešto u stomaku,
ta anksioznost koja mi govori
da, sada je lepo, ali plakaćeš posle, Natalija.

Možda, kada bih bila zavisna od alkohola
Droge ili cigareta
Umesto od tebe.
Možda, da sam slušala glas ljudi koji me vole
Umesto đavola u mom mozgu
Odmorila bih se na momenat
I imala neku kontrolu nad svojim životom.
Možda.

Jebiga.
Htela sam te videti, staviti crveni karmin i ugristi usne
Navesti te da se zaljubiš opet
Ne zato što te volim
Već zato što ne volim sebe ovakvu
Ovako bez tebe.
Voleti sebe?
Jebiga.
Počeću sutra.