Vatreno crvena boja kovrdža uz talase narandžastih pramenova odraz je žudnje za suncem, morem toplinom i strašću. To što ne raste dovoljno
verovatno znači da još uvek nisam ni ja sama porasla. Svetle obrve, meka koža i obrašćići to su samo ruski geni to je moj deo Odese. U očima se nalazi moj grad - velika stara kuća preko puta pruge reka, porodica i ljubimci. Zelene su i smeđe, šarene poput detinjstva u malenom gradu. Nos kao najprijatniji mirisi šumskog voća i vanile soka od zove lipe ispod balkona. Na usnama su omiljeni pisci Šekspir i Antić i Majakovski njihove nežne, njihove grube reči. Uši su ljubav prema rok muzici, francuskim filmovima, italijanskom i nemačkom jeziku kao i nespretni sopran tokom tuširanja. Ruke su ožiljak iz drugog razreda prilikom pada sa bicikle prvi put u bolnici čitavih nedelju dana prva trauma i dokaz da sam sada hrabra. Grudi nisu grudi već odraz velikog i nesebičnog srca. Krivina od struka do kukova nemirnost je želja za konstantnom igrom plesom, pokretom i putovanjima. Moje obline to su moje omiljene boje. Stomačić je odraz ljubavi prema sladoledu od vanile lazanjama i svim slatkišima ovog sveta. Niska sam jer se plašim visina i brzina svega dalekog i želim svet na dohvat ruke. Osmeh i zašto ga imam, a zašto ponekad nedostaje Sve to je za proučavanje prstima, usnama, glasom, slušanjem,
brigom i zagrljajima. Sve to moje je telo
sve to sam ja i ništa manje ne sme i ne može biti dodir.
