Znam da je gotovo
Onda kada je sve smešno,
lepo i tera na igru,
simpatično skakutanje ulicama
kad gledam nepoznate ljude
smejem im se u facu
smejem se njihovom čuđenju
ne učim
i ništa nije bitno.
Kad me ponovo dotiču neke pesme
Gorana Karana, Džibonija
ili one ljubavne Azrine
i kad me slika tvog osmeha obraduje
više od čokolade
više od položenog ispita
kada ponovo pišem
kada najbolji drug misli da sam patetična
a mene nije briga
kada maštam
sanjam naš zagrljaj umesto seksa
nežne poljupce i češkanje
tvoj pogled i jutro posle
držanje za ruke
šetnja pored reke
ili Ada noću
sladoled od vanile
za nas dvoje, dve vanile
stvorene za maženje samo
i neka savršena lutanja.