Duša ima samo 21 gram
21 gram nas
lakši smo od krem bananice
a u nas stane toliko boli
jer mi sami to odlučimo.
21 gram nekad se čini tako teško
pa smo kao teži sebi od tone
želimo ih izbaciti iz sebe
patetišemo
boli
jer mi želimo da tugujemo.
Srce bi trebalo da je srećan organ
srce koje nas tera da živimo
dok ga ne proglasimo slomljenim
i krenemo da ubijamo sebe
jer mi to tako hoćemo.
Na koži, na kojoj se ćelije non-stop menjaju
osećamo nečije dodire
iako nikad nisu dotakli naše nove ćelije
sve je prošlo
obnavlja se i mi smo stariji
drugačiji
mi smo kao zmije
zmije koje odbacuju staru kožu
nastavljaju u novi život
ne vraćaju se u stare misli i dodire
sve prolazi
i napuštamo svoj 21 gram kad odemo odavde
taj u koji je sasuta sva bol
svetska bol i tragedija
ostavljamo patetiku za sobom
i lebdimo....
Zaborav
novi život
sloboda
to je najdivniji deo sveta.