Niko nas ne voli.
Ni ljudi
ni ovo mesto
a nekada ni mi sami.
Vreme beži od nas
i razleće se poput klikera
na staklenom podu.
Ostajemo izgubljeni
zaboravljeni
sami i tužni..
Oboje smo uvek voleli sanjati.
U snovima smo živeli
i u njima i umirali
dok je život nastavljao dalje
ne obraćajući pažnju na nas
dok, jednog dana, i sami to nismo uradili.

Briga me je za sve njih.
I za ovaj grad
i ljude
i njihove zle misli i poglede,
Briga me je što misle da su u pravu.
Briga me je što vreme teče
i što se napolju nešto dešava.
Neka nas zaborave.
Volim tvoj stan.
Tvoju sobu i plavu posteljinu
mali Ajfelov toranj
sliku sa mature
knjige o istoriji Srbije
i belu Lacoste majicu koju sam ti kupila.
Poželim da ostanem tu
iako to ne bi donelo dobro
iako nisam tvoja
i nisi moj
još možemo da pripadamo jedno drugom
iako smo
kao
nastavili dalje.