Poput zvezda
sakrivenih negde
u dobrim sunčanim danima
koje svetle za nas
bez da ih vidimo
uvek si bio tu
uvek smo bili
jedno za drugo
ne videvši se
čekajući
svetleći.
Kao galaksija
puna priča
koje se moraju čuti
koja se mora paziti
koja se mora voleti.

U svakoj lepoj reči
U svakom osmehu
Ukusu voća
Sunčanom danu
U mirisu doma - brodskog poda i vanile
u toploti
i u sebi
ja vidim mali deo tebe.

Čuvam poklone
tvoje otiske prstiju
na mome telu i srcu
još od prvog dodira.
Što ih je više
ja sam više ja.
Skupljaš i crtaš
mapu
skrivene puteve u meni
i sve više vidim
i sve bolje znam
to je baš ono
kako ljubav treba da izgleda