Čija je greška
to što ne vidiš svet
onako kako to želiš?
Ko je kriv što vučeš unaokolo
svoje nezadovoljstvo i mizeriju
ne bi li je odbacio u neku močvaru
duboko na dno u mulj?
Tvoji grehovi, stranputice i opasne odluke
ne definišu tebe sada.
Sad si samo figura
izvajana od prošlosti
i niko ne vidi
otiske nečijih prstiju
na mestima gde ti je koža zapekla.
Samo ti znaš
čije su ih ruke napravile,

Neka te ne rastuži
decembarska popodnevna kiša
nedostatak zvezda u mračnoj zimskoj noći bez snega
odlazak iz rodnog grada
neka te ne definišu
prošlost i trenutni naleti depresije.
Nemoj vući svoje greške
ostavi ih
konačno
u ovoj pogrešnoj godini
negde na neku zaleđenu njivu pored puta
i ne okreći se.

Uvek postoji pravi izbor
i nekad je dobro skrenuti levo
iako nisi pošao tim putem.
Dozvoli sebi da opet pogrešiš
da ideš
samo da kreneš odavde
i da se izgubiš
ne krivi sebe i život
ako baš moraš
svali sve na nemarnu mladost
i sledećeg decembra opet baci svoju tugu
na neko drugo mesto.
Samo nastavi da ideš.

Seti se
da nam se za sedam godina
kompletno menja koža.
Nestaće ožiljci
i nestaće sećanja
postaćeš opet mlad u tridesetoj
očišćen od svega
mirišljav i čist
srećan
na nekom novom putu
koji još nisi video.
Čija je greška
ako ti želiš da ostaneš?