U 2 posle ponoći
lakše je napisati pesmu
nego analizirati neku tuđu.
Prokrastinacija
kao moja omiljena reč.
Kao ja.

Ne želim misliti o Prešernovoj tuzi.
Moje pesme
to su pravi soneti nesreće
i radije bih se rešila svoje.
Posle ponoći
radije bih bila pesnikinja
nego običan student.

Večeras
izgaram od želje za pripadnošću
i javljanju nekome
i jedem svoje misli uz kiselu od limuna.
Sreća da sam i dalje razumna
svesna i sebi dovoljna.
I dalje uspevam da se pretočim u poeziju.
I dalje
uspevam da mislim
i da budem mudra.

Svaki akt finoće i brige
u ovom veku
shvata se kao zaljubljenost
koja je, takođe,
u ovom veku
loša i nepoželjna.
Zato neću da brinem i nisam fina
Zato sam i nesrećna
Zato i ne spavam posle ponoći
i zato nemam vremena
za ostale pisce.

Prokrastinacija
distrakcija
i poezija
tri omiljene reči
osnova mog bića
i odgovor na to zašto sam, ponekad,
očajan student.