Da dani prolaze brže nego što mogu da osetim.

Dan bez zime.

Bez daha koji mogu da vidim kad dunem.

Bez emotivnog smrzavanja.

Da noći prolaze brže nego što mogu da osetim.

Bez trzavica u snu i hvatanja nevidljivog

da sam dovoljna sebi

da nisam usamljena

da ja nisam ja

kontrolisane situacije hoću

kontrolisane emocije.

Šta dobijem?

Suze.

Neću.

Ne mogu.

Nemam odakle

Nemam snage, nemam gde, nemam kada, nemam zašto...

Zagrljaj.

Životinje.

Toplo krzno.

Ljubav.

Šta onda?

Onda proleće.

I voće.

Život. Ne preživljavanje.

Da ne gledam u telefon.

Da ne brojim.

Da ne boli.

Da ne želim.

Eto.

Samo da ne želim...