"Šta osećaš danas?"
Kao prvo pitanje
koje ti postavi psiholog
verujući da možeš da znaš
iskažeš
izlečiš.
To je takođe i ono što pitam sebe
kad god želim da napišem nešto.
Mora biti duboko.
Mora biti stvarno.
Mora boleti.
Zar mora?

Šta ako su tu samo prazni dani
gde osećaji lebde
"svideo mi se grašak koji sam pojela"
"preumorna sam za teretanu"
Šta ako sam mlaka danas
znači li to
da mi nema pesme?

Vidiš
Sokrat je izjavio
verovatno u pospanom
ili pijanom
možda i blago depresivnom stanju
da, posle smrti,
on više nije Sokrat
već samo zemlja
koju treba vratiti zemlji
i da nije bitno
gde će biti sahranjen.

Šta ako
Natalija bez pesme
nije Natalija
već samo telo
rob samog sebe
i funkcija koje mora da obavlja?
Onda
je li to odgovor na pitanje
mora li da boli?