Ukrao si moje leto.
Obojio si jun
oblacima sivila
nevremenom
i ledenom kišom.
Nisam okusila lubenicu
i nisam trčala po prirodi bosa
u beloj pletenoj haljini.
Jul, njega si potopio
okeanima samosažaljenja.
Zadimio si me
zaklonio od sveta
i tako slepa
nisam videla nebo
nisam videla moje omiljeno
sunce u avgustu.
Ukrao si moje leto.
Sve što sam želela u septembru
je biti željena.
Sve što sam videla
u savršeno jasnim
tamnim očima
bio je mrak.
Ukrao si moje leto.
Oslepeo si mi čula
do tih momenata
kad ih ni flaša crnog vina
nije mogla oživeti.
Ukrao si mi leto,
a sve sam poredila sa tobom.
Tvojom visinom i osmehom
omiljenom pesmom
i bojom glasa.
Volela sam kradljivca sunca
mnogo više
od osećaja slane vode, osmeha
od prstiju u belome pesku
toplog povetarca i zalaska sunca
od točenog sladoleda
menjala sam sve što sam bila
za odbegli ideal
za lopova.
Ukrao si mi leto
i nije ti bilo žao.
Ne pričaj mi sad da brineš
sada iz hladne sobe
skupljajući snagu
za nova osvajanja.
Ne želiš me sad -
sada ti je dosadno.
Malo ti je belog snega iz tvog dvorišta.
Potrebno je još čarolije
i hoćeš januar na poklon.
Znaš
da uvek opet mogu
da se sledim
od tvojih reči.
Hoćeš da ti izigravam anđela u snegu.
Da mašem poput lutke
da ostanem u staklenoj
snežnoj kugli
da pada po meni
i da se smrznem
samo za tvoju zabavu.
Ne želiš me sad -
samo ti je dosadno.
Ukrao si moje leto
i dolaziš
da uzmeš i januar.
Ovoga puta
nema poklona za tebe.
Ovoga puta
sebe ti neću dozvoliti.