April.
Doneo je previše polena, ponešto više slobodnog vremena
slobodnog da se isključim od sebe
doneo je strah od neizvesnosti nadolazećeg leta
u moj mirni crno-beli svet.
Ostajem u kući nekoliko dana više
ne razmišljam pozitivno
jer se trudim ne misliti uopšte
uranjam u svetložuto krzno dva ogromna kučeta ležeći na vrućem betonu
zatvorenih očiju
udišući plavi jorgovan
i čekajući još nedelju dana do puta na planinu.

April.
Dani kad sam okružena poznatim
ljudima, stvarima, životinjama
i da zažmurim mogla bih napamet proći sve ulice
centra ovog malog grada
i opet znati ko je gde mene video
u crnoj haljini i pocepanim starkama
sa dva kučeta i pet prijatelja.

April.
Utopija mog života.
Stagniranje
lebdenje
buđenje.
Samo me čeka da se otkačim
i poludim kao i svake godine
u očekivano vreme.


April -
- moje zatišje pred buru.