Neću da znam
da je sada
i samo malo
sasvim malo
skoro ništa
dovoljno
i dosta.

Neću da misle
da ja mislim
da sam zadovoljena
fragmentima njihovih duša
momentima afekcije
promenama raspoloženja
emotivnim rolerkosterima.

Neću da ,,ugrabim''
pola sata
da se prilagodim
i da pravim kompromise
sa sopstvenim osećanjima.
Gde su oni?

Neću da čekam.
Neću biti strpljiva.
Bolno je ne očekivati -
još gore od suprotnog mu.
Možda to znači dobijanje ničega
gde ništa postaje dobro.
Ništa
već i imam.

Neću da boli.