Delovali su spokojno i srećno za jedan bivši par,  sedeći zajedno u bašti restorana Doma Omladine, pijući Zaječarsko pivo, dok joj je on pokazivao njene slike koje je uhvatio dok je spavala. Kao se ljutila na njega, ali njena ruka koja je blago dodirivala njegovo rame, govorila je nešto drugo.
Oni se vole.
Imao je običnu crnu polo majcu i farmerke na sebi, krivio se na drvenoj stolici da bi se približio njoj, profesionalno držao čašu piva između dva prsta, sve dok nije bilo vreme za još jednu handmade cigaru. Izvadio je tabakeru iz džepa, sjajnu tamnoplavu tabakeru, koja je delovala nekako sofisticirano. Izgledao je kao gospodin. Liznuo je cigaru pre nego što je zapalio, kao što uvek radi, još od sedmog razreda osnovne, koliko puši. Uvek se pitala zašto, međutim, zaboravljala je da ga pita nekako ometena drugim mislima i temama.
Iako je znala da smeta njegovom zdravlju, obožavala je da ga gleda dok puši. Tada joj se nekako najviše sviđao. Delovao je starije i ozbiljnije.
Počeo je da joj priča o tome kako fakultet i nije nešto što se doživljava jako ozbiljno, kako bi trebalo, i da baš zato treba da se opusti, i da se seti njegovog studiranja.
Nosila je roze košulju, iako nije volela tu boju.
Izgledala je lepo njemu, a tog dana to joj je bilo bitno, iako je umirala od vrućine. Pomislila je kako je neobično toplo vreme za kraj oktobra. Oko njih su bili penzioneri, sve penzioneri u Klubu Mladih, i ta činjenica ih je oboje zabavila.
Bili su umorni, gladni, žedni i srećni.
Dok mu je pričala o svom rasporedu predavanja, kroz glavu joj je prolazilo kako da napravi pauzu i da li sme da preskoči neko i ušunja se u jedan krevet na Zvezdari.
''Da li je prokletstvo, ili pak blagoslov voleti nekoga ko tebe više ne voli?'', pitala ga je.
Odgovorio joj je da ne zna, ali da ona nikada neće morati da se brine o tome.
Šest meseci kasnije, sama je našla odgovor na to pitanje.