Ima tih teških dana
koje ostaviš za sobom
na nekim dalekim mestima
poput parkova u koje više ne ideš
jer je neko nekad davno
tamo raskinuo s tobom.
I lakše je ne misliti
lebdeti na zidu Kalemegdana
sa najboljom drugaricom
slušajući koncerte
i pustiti život da teče
poput vode sa česme.
Neke noći tu su samo
da stopiraju vreme.
Nekada bih samo ostala
na mestima od ranije
i vratila se u vremena
u kojima nisam morala ništa.
Zaglavljena između dve odluke
odlučujem da ostanem
u nekom bezbojnom krugu
i pustim da život
preuzme kontrolu.

Vozi me na ušća reka
u koje nisam kročila
kod podnožja planina
na koje se nikad neću popeti
samo da osetim
novi vazduh
i nove početke.
Pusti me
da još malo
nemam pojma.